Kako se bira zona kada se ide zbog izvođača
Kada se doček bira zbog konkretnog imena, izbor zone prestaje da bude pitanje budžeta i postaje pitanje da li će se videti ono zbog čega se došlo. Razlika između dve zone u istoj sali ume da bude veća od razlike između dva različita objekta, a ispravlja se samo pre uplate.
Prva zona
Najskuplja je i daje najjači doživljaj: izvođač se vidi bez ekrana, čuje se bend jasnije nego razglas i oseti se energija sa bine.
Mana je što je najglasnije i što se tokom nastupa ne razgovara. Za društvo koje dolazi zbog programa to nije problem.
Druga mana je ugao. Ako je bina visoka, iz prvog reda se gleda naviše i deo scene se ne vidi.
Sredina sale
Za većinu gostiju najbolji izbor. Razglas je podešen upravo na tu tačku, bina se vidi cela, a između blokova se razgovara.
Cena je po pravilu znatno niža od prve zone, a razlika u doživljaju manja nego što se očekuje.
Ako se bira bez posebnog razloga, sredina je izbor koji najređe razočara.
Zadnji deo
Iz zadnjeg dela se program prati preko ekrana, a zvuk stiže sa zadrškom koja se oseti kao kašnjenje.
Za goste koji dolaze zbog izvođača to je najlošiji izbor, bez obzira na uštedu.
Za one koji dolaze zbog druženja i večere, to je najtiši i najprijatniji deo sale.
Stubovi i galerija
Stubovi zaklanjaju deo bine i na planu sale se vide kao male tačke. Pita se izričito da li ih ima u blizini stola.
Ispod galerije je akustički najslabiji deo svake velike sale, jer se zvuk skuplja i gubi dubinu.
Te dve stvari se pri rezervaciji ne pominju ako se ne pitaju, a najviše utiču na to kako se program doživi.
Bočne zone
Bočne zone su jeftinije i imaju bolji ugao nego što se misli, jer se vidi i bina i deo publike.
Mana je što se sa krajnjih bočnih mesta deo scene ne vidi, posebno kada je postavka široka.
Ako se bira bočna zona, traži se ona bliža sredini, ne krajnja.
Stajaći deo
U delu sala postoji prostor ispred bine bez stolova. Tamo se stoji i tu je najbliže izvođaču.
Cena je niža nego za sto u prvoj zoni, ali se provodi cela noć na nogama i nema gde da se ostavi ništa.
Za mlađe društvo koje dolazi zbog nastupa to je često najbolji odnos cene i onoga što se dobija.
Kada se plaća blizina
Blizina bine ima smisla samo ako je nastup razlog dolaska. U svim drugim slučajevima se plaća nešto što se te noći ne koristi.
Razlika u ceni između prve i poslednje zone ume da bude dvostruka. Za društvo od šestoro to je znatan iznos.
Pitanje koje to rešava je jednostavno: da li bi veče bilo lošije da se izvođač gleda preko ekrana.
Plan sale
Plan sa označenim stolovima, binom i ulazom postoji u svakom objektu koji prodaje po zonama i dobija se na upit.
Kada se dobije, traži se sto po broju, a ne opisno. Deo organizatora to prihvata, deo dodeljuje mesta sam unutar zone.
Ako se dodeljuje sam, navodi se razlog za konkretan deo sale. Obrazloženi zahtevi se po pravilu poštuju.
Kada se rezerviše
Prve zone se rasprodaju prvo i to odmah po objavi imena izvođača, ponekad u nekoliko dana.
Ko čeka da sve bude objavljeno, bira među zonama koje su ostale, a to su po pravilu one dalje od bine.
Novembar je poslednji trenutak za dobru zonu u traženom objektu.
Promena posle uplate
Sto se posle uplate po pravilu ne menja, jer bi to poremetilo raspored celom sektoru.
Jedino što ponekad prolazi je doplata za skuplju zonu, i to samo dok ima mesta.
Zbog toga se plan traži pre uplate. Nekoliko minuta tada vredi više od bilo čega kasnije.
Za veće društvo
Društvo od dvanaest ljudi ne dobija jedan sto nego dva ili tri. Dogovara se da budu jedan pored drugog.
U punoj sali se stolovi iste rezervacije ume razdvojiti po prostoru, pa se to izričito traži i upisuje u potvrdu.
Za veća društva je sredina sale gotovo uvek praktičnija od prve zone, jer ima više prostora oko stola.
Kratak spisak
Traži se plan sale, pita za stubove i galeriju, proverava da li je sto deljen i gde je u odnosu na binu.
Četiri pitanja i jedna slika reše ono što se te večeri ne može popraviti.
Sve ostalo je stvar programa i cene, a ne nečega što se propustilo da se proveri.